Bilo da je reč o krivičnoj ili prekršajnoj odgovornosti fizičkog lica ili pravnog lica, stojimo spremni za pripremu odbrane.
Osnovni cilj I svrha postojanja krivicnog prava kao grane pozitivnog prava jeste obavljanje zastitne funkcije (zastita najvecih drustevnih vrednosti, coveka). Ta zastita se ostvaruje propisivanjem odredjenih ponasanja kao krivicnih dela I propisivanjem krivicnih sankcija za ta dela.
Cilj krivicnog prava jeste suzbijanje kriminaliteta, odnosno pruzanje zastite najznacajnijim dobrima I vrednostima od ponasanja koja ih povredjuju ili ugrozavaju.
Krivicno pravo je zakonsko pravo, sto znaci da je zasnovano na zakonu. Jedino zakon moze propisati krivinopravnu normu. Krivicno pravo proglasava odredjno ponasanje krivicnim delom I proglasava sanckiju za to krivicno delo, te je cilj krivicnog prava da utice na ponasanje coveka. To znaci da nije primarni cilj krivicnog prava primena kazne I krivicnih sankcija, vec je cilj da se utice na ljudsko ponasanje da nece ciniti dela za koje se predvidja kazna ili krivicna sankcija.
Krivino pravo polazi od pretpostavke da samo manjina u drustvu cini krivicna dela, cak I da u odnosu na tu manjinu nije moguce primeniti u svakom slucaju krivicne sankcije. Cak I da je moguce primeniti sankciju za sve pocinioce krivicnih dela, to ne bi bilo povoljno, jer bi na taj nacin cesta primena sankcije I kazne otupila njegovu ostrinu.
Krivicno pravo u objektivnom smislu je ono krivicno pravo shvaceno kao sistem zakonskih normi I kao deo pozitivnog prava. Regulise dve celine: opsti deo – sadrzi odredbe relevantne za sve ili vecinu krivicnih dela I posebni deo – sadrzi zakonske norme kojima se predvidjaju pojedina krivicna dela.
Krivicno pravo u subjektivnom smislu je ono pravo na kaznjavanje (ius puniendi) koje pripada samo drzavi, koje se zasniva na drzavnoj prinudi (drzavno pravo).
Pored sankcije I kazne, krivicno pravo je I represivno I preventivno, odnosno koristi I druga sredstva za suzbijanje kriminiliteta. Represivno znaci da ima za cilj primenu sankcije u odnosu na vec ucinjeno delo, a preventivno da se nastoji spreciti drustveno opasno ponasanje pre nego sto je ucinjeno.
Fragmentarni karakter krivicnog prava se ogleda u tome sto ono pruza zastitu samo odredjenim vrednostima, a ne svim, kao I u tome sto te vrednosti stiti ne od svih napada, vec samo od najopasnijih oblika napada na njih.